Umesto šest, moji doktori su rekli: „Za svaki slučaj ćeš dobiti osam terapija.“ Tu osmu terapiju sam primila 27 i 28. maja. Poslednje tri sam teže podnela, nego prethodne. Kumulativni efekat citostatika uz mnogo manje prirodnih preparata iz FLP-a (Forever Living Products), koji su mi do tada neverovatno održavali privid, potpunog zdravlja i opšteg dobrog stanja, su učinili da sam imala krize. Imunitet mi je padao, pa sam jednom prilikom bila i u bolnici, zbog temperature. A sve je uzrokovano padom broja leukocita, tj granulocita. To se popravlja injekcijama Neupogen, ili Granulocitni faktor rasta. Ali kao i svaki drugi lek, ima svoje negativne efekte: izaziva slabost i bolove u mišićima i smanjen broj trombocita-krvnih pločica. poslednje tri terapije su bile praćene redovnim vađenjem krvi radi kontrole broja leukocita i primanjem od dve do tri ove injekcije. Sve to iscrpljuje i smanjuje želju za kreativošću.
Ali to nije jedini razlog zapostavljanja bloga. Pojavila su mi se neka nova interesovanja i angažovanje u proučavanju ekonomije, preko raznih sajtova, EM portal, Kapitalizam i kriza, društva: Ako vam je dobro, onda ništa . Čitala sam o građanskom društvu i stvaranju jakog srednjeg sloja. Dopao mi se manifest LDP, partije:  DOGOVOR ZA BUDUĆNOST – SRBIJA DA RADI. Kad ga čitam, čini mi se da se ova partija iskreno bori za mene-srednju klasu, integrisanje u EU. Nude konkretna rešenja i odgovore na mnoga pitanja. Uostalom pročitajte ga.

dugo Vam nisam pisala, mada redovno pratim vaše blogove i dešavanja u našoj tužnoj, siromašnoj državi. Primila sam 5-tu terapiju citostatika. Dobro se osećam, mada su mi leukociti ovaj put malo niži (možda zato što sam smanjila dozu Aloje, jer nisam više u mogućnosti da pijem dovoljne količine, ovih blagotvornih, ali i skupih, preparata). Ipak, posle 4-te terapije sam išla na reviziju bolesti. Bila sam na kontrolnoj gastroskopiji, CT-u, NMR-u i moram Vam se pohvaliti da su mi svi rezultati dobri. Bolest se povukla. Nema više znakova limfoma. Po protokolu i pored toga moram primiti bar 6 terapija. Sledeća je zakazana u aprilu. Nadam se da ću time bar za sada završiti predviđeno lečenje i zvanično biti u remisiji.

Mnogo bi mi lakše bilo da nema uvođenja novog „solidarnog poreza“, odnosno tako što država planira da „štedi“ na tuđ račun. Porez od 6% će direktno otežati život građana, smanjiti porodični budžet i privrednu aktivnost.

žao mi je što za nekoliko dana puniš 18 godina. Postaješ punoletan, treba da preuzmeš odgovornost za svoje postupke. Žao mi je što ti je detinjstvo proteklo mnogo tužnije nego moje. Rodio si se pred sam početak bratoubilačkog rata u SFRJ. Džabe sam pevala i plakala „Samo da rata ne bude“.  Posle su se javile nestašice i hiperinflacija (jedno jutro nam je nedostajalo milionče dinara za kiflu). Nisi zapamtio tetku, niti smo bili na njenoj sahrani u Sarajevu. More si prvi put video sa 5 godina (otplaćivali smo to letovanje godinu dana). Preživeli smo bombardovanje. U mnoge zemlje možeš putovati samo ako dobiješ vizu. „Zemlja je bila razorena. Potresale su je nove afere i nova ubistva. Besprimerna medijska difamacija vlade i premijera lično. Sudbonosna podela u demokratskoj opoziciji. Blokada parlamenta. Optužba premijera, koji priprema zakone protiv organizovanog kriminala, za vođu mafije. Najzad, mučko ubistvo premijera.„
Latinka Perović: Šest godina od ubistva Zorana Đinđića

„Razneseno srce čoveka koji je Srbiji pokusao da ulije nadu u bolje sutra je metafora raspršenog sna o mogucnosti momentalne zamene zla za dobro, očaja za nadu, prošlosti za budućnost, tame za svetlost, rata za mir, tuge za radost, bahatosti za red, plača za smeh, terora za slobodu, zločina za pravdu, laži za istinu, …smrti za zivot…
Izbor je napravljen, a život ide dalje….i zato Srbija živi i ide nekako negde napred bez Zorana Djindjica, pogurena, usporena i ostarela, osramoćena zauvek…negde i nekada će negde stići..“
Dan vecne tuge i sramote .
„Srbija je počinila samoubistvo kao moderna evropska država.“ pre dve godine je napisao Nikola Samardžić, a ovih dana smo svedoci da nije usvojen zakon protiv diskriminacije.

Želim ti srećniju mladost i dalji život.

Ne želim mnogo da pišem o ovom Danu Žena, jer još uvek nisam sigurna, da li ga treba slaviti ili tugovati što on uopšte postoji. Jedan moj prijatelj ga je davno uporedio sa danom koji ljudi crne rase slave kao dan oslobađanja od ropstva. Umesto toga pročitajte lepu priču Par reči o ljubavi.

Ja lično nisam imala toliko i tako izražene nuzefekte, osim blage mučnine posle prve doze i bolova u donjem delu trbuha, oko 10-tog dana posle terapije, koji su trajali nekoliko dana. Činjenica je da sam, mesec dana, pre prve doze počela da koristim proizvode FLP-a (Forever Living Products),počevši od osnovnog Aloe Vera Gel-a sa još dve vrste antioksidansa, minerala, probiotika, čaja i naravno First spreja. Lekovita dejstva ovih supstanci su mi smanjila neugodna dejstva citostatika. Dva puta sam imala upalu grla (jer nisam pod staklenim zvonom), a sada je baš vreme prehlada i gripa, ali i to je prošlo za dva-tri dana. Kosa mi je opala, ali imam odličnu periku, tako da mi je frizura čak mnogo lepša nego dok se nisam razbolela. Nekoliko ljudi je čak prokomentarisalo: „Ti sada bolje izgledaš. Ko bi rekao da si bolesna? Ma ti si falsifikovala one nalaze, nije ti ništa.“ Jedino onih dana kad me boli stomak, a dođem na posao, teraju me kući, da legnem i više se odmaram (ali ne dam se ja).

Do sada sam primila tri doze terapije, svake treće nedelje po jednu. Jedva čekam ovu četvrtu, početkom marta, jer posle nje se vrši revizija bolesti. Ponovo idem na preglede, da se uporede nalazi. Nadam se da sam dobro odreagovala na terapiju i da će rezultati biti dobri, pa ću primiti samo šest doza, a ne osam ili još više uz još agresivnije lekove.

„Nemoguće. Nemam ja to oboljenje.To je greška u dijagnozi. Čak je i CT pregled pogrešan.“

Posle toga su se pojavili drugi, negativni osećaji: tuga, strah, a brojne i dugotrajne dijagnostičke metode, kao i analiziranje ove bolesti, su me dodatno deprimirale. Po glavi su mi se počele vrteti negativne misli, želja da se sve to završi ( dijagnostika je trajala, skoro dva meseca) i da jednostavno umrem, bez patnje, bolova i dodatnih finansijskih izdataka. Posle toga se egoizam smanjio. Moja porodica, suprug, koji mi je pružio ogromnu pažnju i brigu, prijatelji, koji su me svakodnevno zvali i slali mi poruke, sa željom da se brzo oporavim, nisu ni sanjali, koliko sam tada bila sebična.

Ali, kako u jednoj, takvoj situaciji, koja je i nastala, baš zbog gubitka poleta i gašenja snova, promenuti tok misli i vratiti osmeh na lice, ali onaj pravi, kada se i oči smeju, a osoba blista?

Tada je došla Hana i donela mi oktobarski broj „Sensa“, Magazin za srećniji život. Stranice, koje sam čitala su mi vratile optimizam. To je predivan časopis, koji od tada redovno kupujem, podvlačim pozitivne misli. Uvek nađem neku novu nadu i setim se da je život jedan, sa svim svojim usponima i padovima, ali treba ga proživeti, najkvalitetnije moguće. Ono što me još uvek čeka, je da u potpunosti oprostim sebi, zbog grešaka koje sam činila u prošlosti i posvetim se sadašnjosti, radi sretnije i svetlije budućnosti. Još uvek radim na tome.

Provela sam se odlično, među divnim ljudima. Ne mogu ih sve nabrojati, jer bih sigurno nekog izostavila.

Rezervisala sam smeštaj, dogovorila se za prevoz i krenuli smo na put. Dan pre puta, počeo je da me boli zub. Celu noć nisam spavala već sam pila tableteeeeee (ogromne količine raznih lekova protiv bolova). Bol se smanjio, ali jezik nije utrnuo, pa smo Aurora i ja non stop divanile (ostali saputnici nisu mogli doći do reči). Ceo vikend sam nastavila sa uzimanjem analgetika i zadovoljna se vratila kući. Naravno, taj moj postupak, medicinski potpuno neopravdan, mi je toliko oštetio sluzokožu želudca, da sam posle dve nedelje povratila pun lavor krvi i odneta u bolnicu u predšoknom stanju (verujete, da mi jedino jezik nije bio šokiran, tj non stop sam nešto pričala, mada se ne sećam baš svega). U bolnici su me kolege lekari zagledali sa nevericom. Bila sam: Ona doktorka (Glupača), koja je popila brdo tableta.

Kao što se često desi: U svakom zlu postoji i nešto dobro, tako je meni to veče odličan lekar, zaustavio krvarenje, a posle toga uzeo uzorak za biopsiju i tražio hitan rezultat. Tada je otkriven Limfom, koji je bio sakriven i ko zna kada bi se otkrio, da nije bilo mog gostovanja u Boru i nepromišljenih postupaka. Ovako je ovo zlobno oboljenje otkriveno u nekoj početnoj fazi, a Blogopen je Moj Anđeo čuvar.