Tu sam

Opravdane kritike, malobrojnih posetilaca mog novog bloga, su: da sam se uspavala, ulenjila, ne pišem postove… Šta da vam rečem?

Umesto šest, moji doktori su rekli: „Za svaki slučaj ćeš dobiti osam terapija.“ Tu osmu terapiju sam primila 27 i 28. maja. Poslednje tri sam teže podnela, nego prethodne. Kumulativni efekat citostatika uz mnogo manje prirodnih preparata iz FLP-a (Forever Living Products), koji su mi do tada neverovatno održavali privid, potpunog zdravlja i opšteg dobrog stanja, su učinili da sam imala krize. Imunitet mi je padao, pa sam jednom prilikom bila i u bolnici, zbog temperature. A sve je uzrokovano padom broja leukocita, tj granulocita. To se popravlja injekcijama Neupogen, ili Granulocitni faktor rasta. Ali kao i svaki drugi lek, ima svoje negativne efekte: izaziva slabost i bolove u mišićima i smanjen broj trombocita-krvnih pločica. poslednje tri terapije su bile praćene redovnim vađenjem krvi radi kontrole broja leukocita i primanjem od dve do tri ove injekcije. Sve to iscrpljuje i smanjuje želju za kreativošću.
Ali to nije jedini razlog zapostavljanja bloga. Pojavila su mi se neka nova interesovanja i angažovanje u proučavanju ekonomije, preko raznih sajtova, EM portal, Kapitalizam i kriza, društva: Ako vam je dobro, onda ništa . Čitala sam o građanskom društvu i stvaranju jakog srednjeg sloja. Dopao mi se manifest LDP, partije:  DOGOVOR ZA BUDUĆNOST – SRBIJA DA RADI. Kad ga čitam, čini mi se da se ova partija iskreno bori za mene-srednju klasu, integrisanje u EU. Nude konkretna rešenja i odgovore na mnoga pitanja. Uostalom pročitajte ga.

„Uvod u evropske integracije Srbije“

Prijavila sam se i prisustvovala prvom danu predavanja:“Uvod u evropske integracije“ , koje je održano u subotu 14. marta. Predavanje je po rečima jednog od polaznika:“ Bilo više nego dobro i veoma zanimljivo.Mogli smo na delu videti sjajnog predavača koji može i zna da održi pažnju svih učesnika, bez obzira o kojoj je temi reč Vlada je učini zanimljivom i prihvatljivom za sve učesnike.“  Slušali smo o: Rođenju Evrope, Principu nadnacionalnosti u delovanju Evropske unije, Izvorima prava i institucionalnoj strukturi Evropske unije, a na kraju ukratko o Preseku stanja evropskih integracija Srbije. Sledeće predavanje je u subotu 28. mart sa temama: Proces stabilizacije i pridruživanja, Pretpristupni fondovi EU i njihov značaj, Strategija održivog regionalnog razvoja/ Lokalna samouprava i proces evropskih integracija. Značajan deo obuke čini naš zajednički on-line rad koji je deo koncepta E-sem seminara i učenja koji u Srbiji razvija Fondacija Fridrih Nauman i koji podrazumeva kombinovane metode sticanja znanja putem interaktivnih predavanja i internet rada. Za te potrebe je i osmišljena web platforma koja nam omogućuje da budemo efikasniji u ostvarivanju našeg cilja i svakako postavlja model rada u stvaranju demokratskog, višestranakog društva, u ostvarivanju jednakosti među ljudima i njihovim zajednicama i promocija evropskih vrednosti i tekovina, uz podržavanje procesa i pojava u Srbiji koji tome vode. Što je osnovna Misija: Evropskog pokreta Srbija.

Novi rezultati

Dragi moji prijatelji

dugo Vam nisam pisala, mada redovno pratim vaše blogove i dešavanja u našoj tužnoj, siromašnoj državi. Primila sam 5-tu terapiju citostatika. Dobro se osećam, mada su mi leukociti ovaj put malo niži (možda zato što sam smanjila dozu Aloje, jer nisam više u mogućnosti da pijem dovoljne količine, ovih blagotvornih, ali i skupih, preparata). Ipak, posle 4-te terapije sam išla na reviziju bolesti. Bila sam na kontrolnoj gastroskopiji, CT-u, NMR-u i moram Vam se pohvaliti da su mi svi rezultati dobri. Bolest se povukla. Nema više znakova limfoma. Po protokolu i pored toga moram primiti bar 6 terapija. Sledeća je zakazana u aprilu. Nadam se da ću time bar za sada završiti predviđeno lečenje i zvanično biti u remisiji.

Mnogo bi mi lakše bilo da nema uvođenja novog „solidarnog poreza“, odnosno tako što država planira da „štedi“ na tuđ račun. Porez od 6% će direktno otežati život građana, smanjiti porodični budžet i privrednu aktivnost.

Punoletstvo

Dragi moj sine,

žao mi je što za nekoliko dana puniš 18 godina. Postaješ punoletan, treba da preuzmeš odgovornost za svoje postupke. Žao mi je što ti je detinjstvo proteklo mnogo tužnije nego moje. Rodio si se pred sam početak bratoubilačkog rata u SFRJ. Džabe sam pevala i plakala „Samo da rata ne bude“.  Posle su se javile nestašice i hiperinflacija (jedno jutro nam je nedostajalo milionče dinara za kiflu). Nisi zapamtio tetku, niti smo bili na njenoj sahrani u Sarajevu. More si prvi put video sa 5 godina (otplaćivali smo to letovanje godinu dana). Preživeli smo bombardovanje. U mnoge zemlje možeš putovati samo ako dobiješ vizu. „Zemlja je bila razorena. Potresale su je nove afere i nova ubistva. Besprimerna medijska difamacija vlade i premijera lično. Sudbonosna podela u demokratskoj opoziciji. Blokada parlamenta. Optužba premijera, koji priprema zakone protiv organizovanog kriminala, za vođu mafije. Najzad, mučko ubistvo premijera.„
Latinka Perović: Šest godina od ubistva Zorana Đinđića

„Razneseno srce čoveka koji je Srbiji pokusao da ulije nadu u bolje sutra je metafora raspršenog sna o mogucnosti momentalne zamene zla za dobro, očaja za nadu, prošlosti za budućnost, tame za svetlost, rata za mir, tuge za radost, bahatosti za red, plača za smeh, terora za slobodu, zločina za pravdu, laži za istinu, …smrti za zivot…
Izbor je napravljen, a život ide dalje….i zato Srbija živi i ide nekako negde napred bez Zorana Djindjica, pogurena, usporena i ostarela, osramoćena zauvek…negde i nekada će negde stići..“
Dan vecne tuge i sramote .
„Srbija je počinila samoubistvo kao moderna evropska država.“ pre dve godine je napisao Nikola Samardžić, a ovih dana smo svedoci da nije usvojen zakon protiv diskriminacije.

Želim ti srećniju mladost i dalji život.

Proslava povodom dana žena

U prostorijama Zavoda za HMP je organizovana prigodna proslava povodom nastupajućeg praznika 8-mog marta. Okupili smo se. Počastili.  Dobile smo poklon čestitku. Hvala.

Ne želim mnogo da pišem o ovom Danu Žena, jer još uvek nisam sigurna, da li ga treba slaviti ili tugovati što on uopšte postoji. Jedan moj prijatelj ga je davno uporedio sa danom koji ljudi crne rase slave kao dan oslobađanja od ropstva. Umesto toga pročitajte lepu priču Par reči o ljubavi.

Tražiti

„Ako čovek koji nešto nužno traži, nađe to što mu je nužno, onda mu to ne pruža slučaj, nego on sam, njegova rođena žudnja i moranje odvode ga tamo.“
Herman Hese

Kako podnosim hemoterapiju?

Postoje razne vrste hemoterapije, svi ti lekovi spadaju u grupu tzv citostatika i kortikosteroida. Imaju velik broj neželjenih , neprijatnih nuzefekata. Česte su mučnine uz povraćanje, bolovi u mišićima, kostima, trbuhu, uz pad otpornosti organizma na najbanalnije viruse, bakterije, gljivice.., pad broja trombocita, pa postojii opasnost od krvarenja.

Ja lično nisam imala toliko i tako izražene nuzefekte, osim blage mučnine posle prve doze i bolova u donjem delu trbuha, oko 10-tog dana posle terapije, koji su trajali nekoliko dana. Činjenica je da sam, mesec dana, pre prve doze počela da koristim proizvode FLP-a (Forever Living Products),počevši od osnovnog Aloe Vera Gel-a sa još dve vrste antioksidansa, minerala, probiotika, čaja i naravno First spreja. Lekovita dejstva ovih supstanci su mi smanjila neugodna dejstva citostatika. Dva puta sam imala upalu grla (jer nisam pod staklenim zvonom), a sada je baš vreme prehlada i gripa, ali i to je prošlo za dva-tri dana. Kosa mi je opala, ali imam odličnu periku, tako da mi je frizura čak mnogo lepša nego dok se nisam razbolela. Nekoliko ljudi je čak prokomentarisalo: „Ti sada bolje izgledaš. Ko bi rekao da si bolesna? Ma ti si falsifikovala one nalaze, nije ti ništa.“ Jedino onih dana kad me boli stomak, a dođem na posao, teraju me kući, da legnem i više se odmaram (ali ne dam se ja).

Do sada sam primila tri doze terapije, svake treće nedelje po jednu. Jedva čekam ovu četvrtu, početkom marta, jer posle nje se vrši revizija bolesti. Ponovo idem na preglede, da se uporede nalazi. Nadam se da sam dobro odreagovala na terapiju i da će rezultati biti dobri, pa ću primiti samo šest doza, a ne osam ili još više uz još agresivnije lekove.

Zahvalnost

Ovaj blog bi bio nepotpun, ako ne bih pomenula bar mali broj prijatelja i kolega koji su mi pomogli u najtežim trenucima. Naravno, najveću podršku i ljubav mi je pružila porodica. Zatim su tu dr Krulj i cela ekipa, koja me je odnela te noći u bolnicu, svi doktori i sestre Klinike za Gastroenterologiju a izdvojila bih dr A.Kneževića, koji su me pregledali i negovali. Zatim su se javili svi bliži, pa i dalji prijatelji, poznanici, kolege, blogeri: Hana, Sneža, Vanja, Vlada i Milena, Srđan, Deda i Baba, Sanja, Grki, Andrija, Siniša, Prof.dr I.Mitić….Posle uspostavljanja prave dijagnoze upoznala sam i osoblje Klinike za Hematologiju koji me i dalje leče i pomažu.
Ogromno razumevanje i finansijsku podršku (jer naše besplatno zdravstveno osiguranje, uopšte nije besplatno) mi je pružilo rukovodstvo Zavoda za HMP Novog Sada, na čelu sa direktorom dr N.Aracki, glavnim med.tehničarem Nešom Vukasom, sekretaricom Snežom, Jecom i svima ostalim, koji su mi omogućili da radim na poštednom radnom mestu, tako da do sada nisam morala na bolovanje. Odlazak na posao i druženje sa svim dragim prijateljima me je dodatno hrabrilo, bez obzira na činjenicu da je svako radno mesto u Hitnoj pomoći, samo po sebi stresno. Ali, ne sedim kod kuće, već se družimo. Ponekad se nasmejemo, ponekad ljutimo, nekad se i rastužimo, a mene paze i maze, sa mnogo razumevanja za trenutno stanje i bolest sa kojom se hrabro nosim.
Jedna od SMS poruka, koju sam dobila: „Prijatelji su kao zvezde; Kad ih ne vidiš, znaš da su tu negde!“

Redovno čitam „Sensu“

Za vreme mog tronedeljnog boravka u bolnici, počela sam da sažaljevam sebe. Osećala sam se bespomoćno, umorno.. Brzo sam se oporavila, ali kad su mi rekli da imam maligni Limfom, reagovala sam kao i većina drugih pacijenata. Prva reakcija je bila: Negiranje!

„Nemoguće. Nemam ja to oboljenje.To je greška u dijagnozi. Čak je i CT pregled pogrešan.“

Posle toga su se pojavili drugi, negativni osećaji: tuga, strah, a brojne i dugotrajne dijagnostičke metode, kao i analiziranje ove bolesti, su me dodatno deprimirale. Po glavi su mi se počele vrteti negativne misli, želja da se sve to završi ( dijagnostika je trajala, skoro dva meseca) i da jednostavno umrem, bez patnje, bolova i dodatnih finansijskih izdataka. Posle toga se egoizam smanjio. Moja porodica, suprug, koji mi je pružio ogromnu pažnju i brigu, prijatelji, koji su me svakodnevno zvali i slali mi poruke, sa željom da se brzo oporavim, nisu ni sanjali, koliko sam tada bila sebična.

Ali, kako u jednoj, takvoj situaciji, koja je i nastala, baš zbog gubitka poleta i gašenja snova, promenuti tok misli i vratiti osmeh na lice, ali onaj pravi, kada se i oči smeju, a osoba blista?

Tada je došla Hana i donela mi oktobarski broj „Sensa“, Magazin za srećniji život. Stranice, koje sam čitala su mi vratile optimizam. To je predivan časopis, koji od tada redovno kupujem, podvlačim pozitivne misli. Uvek nađem neku novu nadu i setim se da je život jedan, sa svim svojim usponima i padovima, ali treba ga proživeti, najkvalitetnije moguće. Ono što me još uvek čeka, je da u potpunosti oprostim sebi, zbog grešaka koje sam činila u prošlosti i posvetim se sadašnjosti, radi sretnije i svetlije budućnosti. Još uvek radim na tome.

Moj anđeo čuvar

Bilo je to u Boru, početkom oktobra 2008 godine. Održavao se treći susret blogera.

Provela sam se odlično, među divnim ljudima. Ne mogu ih sve nabrojati, jer bih sigurno nekog izostavila.

Rezervisala sam smeštaj, dogovorila se za prevoz i krenuli smo na put. Dan pre puta, počeo je da me boli zub. Celu noć nisam spavala već sam pila tableteeeeee (ogromne količine raznih lekova protiv bolova). Bol se smanjio, ali jezik nije utrnuo, pa smo Aurora i ja non stop divanile (ostali saputnici nisu mogli doći do reči). Ceo vikend sam nastavila sa uzimanjem analgetika i zadovoljna se vratila kući. Naravno, taj moj postupak, medicinski potpuno neopravdan, mi je toliko oštetio sluzokožu želudca, da sam posle dve nedelje povratila pun lavor krvi i odneta u bolnicu u predšoknom stanju (verujete, da mi jedino jezik nije bio šokiran, tj non stop sam nešto pričala, mada se ne sećam baš svega). U bolnici su me kolege lekari zagledali sa nevericom. Bila sam: Ona doktorka (Glupača), koja je popila brdo tableta.

Kao što se često desi: U svakom zlu postoji i nešto dobro, tako je meni to veče odličan lekar, zaustavio krvarenje, a posle toga uzeo uzorak za biopsiju i tražio hitan rezultat. Tada je otkriven Limfom, koji je bio sakriven i ko zna kada bi se otkrio, da nije bilo mog gostovanja u Boru i nepromišljenih postupaka. Ovako je ovo zlobno oboljenje otkriveno u nekoj početnoj fazi, a Blogopen je Moj Anđeo čuvar.